Bajkalskim

dok treptala
si očima kao
svilom u noći
jutro odvela si
u kraj u kome
mene i tebe
ne mirišu
ni sunce
ni kišu
koji su danas
naši koliko
pružena ruka
dok se
skupljanja plaši

Ja

sam
ti treći
a opet
prvi
u mrvi
koja
ostane

od hleba da ti treba

2 oka
tamna
autoputa
ka noći
iz dana
ka kući
iz stana
ka vodi
iz voća
kap po kap
iz prve berbe
hercegovačkog
vranca
tvoja
dva oka
tamna
svedoka